Slobodan

Dnevna svetlost probija se kroz prozore i obasjava mu lice. Otvara oči nevoljno i gleda na sat koji pokazuje 07:54. Teškim pokretom ruke zbacuje prekrivač sa svog toplog tela i ustaje. Odlazi do kuhinje i priprema kafu. Primice telefon k sebi i okreće broj hotela u kome treba da odsedne. Prijatan ženski glas sa suprotne strane mu potvrdjuje rezervaciju. Laganim koracima, jos uvek pospan, odlazi do frižidera i uzima sastojke za sendvič. Vraća se do spavaće sobe, oblači se, sredjuje. Uzima iPod, knjigu i stavlja ih u ranac. Zaključava vrata i napusta zgradu. Oseća se slobodno poput leptira. Konačno je raširio svoja krila i napustio čauru. Uzima taxi i odlazi do aerodroma. Znak na putu nagoveštava da je aerodrom veoma blizu. Izlazi iz auta i stiže do terminala. Svi nekuda žure. Ljubazna radnica mu se smeši i daje mu informacije. Ulazi u avion i uzleće. Slobodan je. Konačno.